16. Tekst za emisiju "Ulovi trofej"
MUŠIČARENJE NA RIBNIKU
Naš kratki majski boravak u Bosni, započet u Travniku, iskoristili smo da posetimo, po mnogima, najbolju mušičarsku vodu u Bosni i Hercegovini – Ribnik.
Reka Ribnik je leva pritoka Sane, koja celim svojim tokom protiče kroz malu krajišku varošicu Gornji Ribnik, petnaestak kilometara uzvodno od Ključa. Izvire iz jakog kraškog vrela i već nakon stotinjak metara brzog toka, smiruje se, lagano tekući kroz živopisne livade, između obala, mestimično obraslih rakitama i johama. Mada dugačak samo 4800 metara, Ribnik je vodom bogatiji od matične reke Sane. Sa prosečnom širinom od tridesetak metara i dubinom od 1,2 metra, bujnom vegetacijom dna i neverovatnim bogatstvom i raznolikošću vodenih insekata, Ribnik predstavlja idealan ambijent za život i razvoj plemenite ribe, prevashodno potočne pastrmke i lipljena. Miran, ali ne i spor protok vode, te pristupačnost na svakom delu svog toka, čine Ribnik savršenom rekom za umetnost mušičarenja.
Zbog svojih izvanrednih osobina, reka Ribnik je zlatnim slovima upisana u sve evropske mušičarske mape i svojevremeno je predstavljala omiljene okupljaliste mušičarske elite iz Zapadne Evrope. Kako nam reče Ranko Travar, čovek koji na ovu vodu hodočasti od 1978. godine, sve do nedavnog rata u Bosni, na dan otvaranja sezone lova lipljena 15. maja, na ovoj vodi se ponajmanje mogao čuti naš jezik. Najbrojniji su bili gosti iz Italije, a njima uz rame su bili Francuzi, Englezi i Šveđani.
Rat je, nažalost, učinio svoje. Deset godina je ova rajska voda uništavana sistematski svim mogućim kriminalnim sredstvima i tehnikama iz neiscrpnog arsenala našeg narodnog genija. Sve dok nije pukao film ponosnim ribničanima. Bez namere da nečije zasluge umanjimo, posebno ističemo presudnu ulogu i veliki pregalački napor agilnog predsednika Udruženja sportskih ribolovaca iz Gornjeg Ribnika, gospodina Radenka Ćebiča. Čoveku je pošlo za rukom da ubedi, pre svega svoje sugrađane, a zatim i ljude iz Saveza sportskih ribolovaca Republike Srpske da Ribnik mora imati poseban status. Prvobitna ideja da se sav Ribnik proglasi posebnim mušičarskim revirom nije prošla, pa se došlo do kompromisnog rešenja.
Ribnik je mostom u centru Gornjeg Ribnika podeljen na dva dela sa različitim režimom ribolova. Uzvodno od mosta dopuštena je upotreba varalica i vaser kugle uz maksimalni dnevni ulov od pet riba. Nizvodno od mosta pa sve do sastavaka sa Sanom je poseban revir za klasično mušičarenje, uz maksimalni dnevni ulov od tri kalifornijske pastrmke, te mogućnošću da se godišnje zadrži po jedan kapitalni primerak lipljena i potočne pastrmke. Poseban kuriozitet, koji naročito raduje i privlači pobornike pravog mušičarenja, jeste da se uzvodni deo reke redovno poribljava, a nizvodni, dakle, elitni, poribljava se isključivo prirodnim migracijama ribe iz Sane u Ribnik. Cilj ovakvog gazdovanja Ribnikom je da se putem prirodne selekcije omogući mušičarskom reviru što dominantnije prisustvo autohtonih salmonida, nauštrb kalifornijske pastrmke. To do izražaja dolazi naročito leti, pri minimalnom vodostaju. Tada većina kalifornijske pastrmke migrira nizvodno u Sanu, a Ribnik ostane pun «k`o oko» potočare i lipljena. U doba kada smo snimali ovaj prilog vodostaj je bio enormno visok, pa je revir još bio prepun takozvane «kalife», ali sa prvim junskim žegama situacija će se iz temelja okrenuti u korist autohtone ribe. Još jedino na Ribniku se mogu sresti velika jata krupnih lipljena i potočne pastrmke od preko pet kilograma, a nisu slučajni ni ulovi mladica do 8 kg, koje ovde zaostanu nakon mresta, po dubljim virovima.
Za vreme našeg boravka na Ribniku, vodostaj je bio 50% iznad normale, tako da se moglo loviti samo na par lokacija, uglavnom oko mosta, na samom početku revira. Izuzetno hladno i promenljivo vreme uslovilo je gotovo totalni izostanak rojenja vodenih insekata. Samo polovinom dana i na mahove, na vodi se pojavljivala poneka krupna majska mušica, što su dr. Nebojša Mraović, njegova supruga Neda i Ranko Travar znalački koristili da naprave celu seriju atraktivnih akcija. U danu koji nije ništa obećavao njih troje su imali preko 50 riba, što je zaista jedino moguće na vodi kao što je Ribnik. Ovaj rezultat je tim veći što su se namerno opredelili za lov površinskom mušicom, mada je situacija na vodi upućivala na upotrebu otežnih nimfi. Rezultat bi bio još i bolji uz upotrebu strimera, ali su i Nebojša i Ranko pokazali fanatičnu upornost da dokažu da Ribnik daje ribu na površini, čak i u ekstremno lošim uslovima za taj vid mušičarenja. Meni, kao čoveku koji se prvi put sreće sa ovim načinom ribolova, ostalo je samo da zamišljam šta li će se tek dešavati na ovoj vodi u junu, kada budu idealni uslovi za mušičarenje.
Da ne bi bilo zabuna, moramo istaći da riba u Ribniku nije baš na «izvol`te». Podsećam vas da se ovaj revir ne poribljava veštački, a prirodne hrane ima u izobilju, što ribu čini izuzetno selektivnom.
U doba niskih vodostaja i masovnog rojenja raznovrsnih vodenih insekata, za uspešno mušičarenje na Ribniku od presudnog značaja su dva faktora:
- pravilan izbor mušice i
- besprekorna prezentacija
U mestu našeg boravka, Gornjem Ribniku, bukvalno svaki meštanin lovi na veštačke mušice i ta tradicija se prenosi vekovima sa pokoljenja na pokoljenja. Zato i ne čudi, što se u mušičarskim krugovima, kao uobičajen, koristi termin «ribnička muha». Doista, ljudi iz tog kraja su iz generacije u generaciju usavršavali specifične kreacije, uglavnom površinskih i mokrih mušica, u čiju su se lovnost uverili i autentičnost priznali čak i najtvrdokorniji zastupnici tradicionalnog, takozvanog akademskog mušičarenja. Profesionalni vezači mušica, mahom banjalučani, na domaćoj ribničkoj mušici intervenisali su modernim materijalima, samo u onoj meri, koja povećava plivajuća svojstva i stabilnost na vodi. Telo, boja i silueta ostali su isti.
Upravo taj spoj tradicionalnog i modernog je jedina formula za uspeh na ovoj prebogatoj, ali, ponavljamo, izuzetno selektivnoj vodi. Te činjenice je svestan i naš domaćin Nebojša Mraović, koji je domaćoj ribničkoj mušici dodao samo jednu preinaku – CDC pero, odnosno lojno pero patka, čime je povećao plovna svojstva mušice, bez intervencija u ostale segmente tradicionalnih kreacija.
Sada, dok gledate ovaj prilog, uslovi za ribolov na Ribniku su znatno bolji nego u dane našeg boravka. Divni ljudi sa kojima smo se sreli u ovom živopisnom mestu su nas uverili da su im dragi svi gosti, a posebno mušičari iz Srbije i Crne Gore. Organizovanim turama daju se posebni popusti u pogledu cene dnevne dozvole, uz napomenu da je smeštaj moguć u pansionu kod Dade i u kućnoj radinosti, uz više nego simboličnu nadoknadu od 5 eura.
Naš dvodnevni boravak na Ribniku ubedio nas je da u našem neposrednom okruženju imamo takve prirodne lepote da zaista nema potrebe da patimo što su nam uskraćene mogućnosti da vidimo Mongoliju, Patagoniju, Island i Sloveniju. Mnogo toga što imaju belosvetske vode naćete u Bosni, a naročito ono što se nigde ne može kupiti – prostosrdačnost i ljudsku toplinu.
April, 2004. godine
