15. Tekst za emisiju "Ulovi trofej"
SA ŠTAPOM KROZ BOSNU
Malo je zemalja u svetu koje se mogu podičiti tolikom količinom salmonidnih voda, kao što je to Bosna. Zato su u pravu evropski mušičari koji Bosnu prozvaše evropskom Montanom. Doista, ova planinska zemlja je gusto premrežena hiljadama kilometara divljih tokova, čiju kičmu čini pet velikih rijeka: Drina, Bosna, Neretva, Vrbas i Una. Sve su te vode do pre petnaestak godina bile krcate raznom ribom, a najveće bogatstvo bosanskih voda, po čemu je ova zemlja poznata celoj planeti, bili su njeni salmonidni tokovi, prebogati pastrmkom, mladicom i lipljenom.
Nažalost, tragični rat u Bosni, koji je doveo do velikih materijalnih razaranja i ljudskog stradanja, za posledicu je imao i nezapamćeno uništavanje prirodnih resursa, pre svega šuma i vodotokova. Ratno bezakonje i posleratna beda i neimaština, doveli su do masovne pojave uništavanja ribljeg fonda nedozvoljenim sredstvima, pre svega eksplozivom, agregatima, mrežama, hlorom i raznim otrovima.
Dojuče prebogate vode odjednom su ostale avetinjski prazne, a za mnoge rijeke, naročito potoke, veliko je pitanje da li će se ikada biološki regenerisati, jer su masovno korišteni teško razgradivi otrovi, koji su doveli do totalne degradacije u strukturi samog korita.
Koncem devedesetih masovno su reaktivirana udruženja sportskih ribolovaca ponovno su organizovane ribolovačke službe, ljudi su masovno počeli da kupuju ribolovačke dozvole, što je rezultiralo poribljavanjem, uređenjem korita i priobalja, te energičnijim obračunom sa kriminalom na vodama. Ponovo su Unom, Sanom, Vrbasom, Plivom i mnogim drugim bosanskim lepoticama zaplivale pastrmke, lipljeni i mladice, a na reke su se vratili pravi sportski ribolovci, pogotovo njihov najelitniji sloj – mušičari.
Nažalost, zbog ograničenih finansijskih mogućnosti udruženja ribolovaca, te velikog obuhvata i nepristupačnosti rečnih slivova, totalna kontrola se može provesti samo na malom procentu bosansko-hercegovačkih akvatorija. Zato i ne čudi što su se pojedina udruženja, u cilju očuvanja najatraktivnijih delova vodotokova kojim gazduju, opredelila za režim takozvanih «posebnih revira». U Bosni trenutno ima desetak takvih revira i svi su vezani za mušičarski ribolov. To su zapravo delovi reka ili celi tokovi na kojima je isključivo dopušten lov klasičnim mušičarskim štapom, po principu «uhvati i pusti». U ovoj i narednoj emisiji predstavićemo vam dva takva revira: reka Lašva u Travniku i revir Ribnik u selu Gornji Ribnik kod Ključa. Nadamo se da će vam se dopasti ono što ćete videti, što će nas motivisati da vam u skorijoj budućnosti predstavimo još neku od prelepih bosanskih voda, a pre svega Plivu, Unu i Sanu.
Velika gostoprimljivost na koju smo nailazili svakog trenutka našeg kratkotrajnog boravka u Bosni, uverila nas je da su ovi tereni itekako dobra uteha za sve one zaljubljenike mušičarenja na divljim vodama, koji sebi ne mogu priuštiti odlazak na Novi Zeland, u Patagoniju, Island ili neku drugu belosvetsku destinaciju.
Moj vodič kroz bosanske vrleti bio je poznati sportski ribolovac i publicista Ranko Travar, čovek koji se podjednako dobro snalazi na divljim planinskim rekama, kao i na mirnim vodama Vojvodine. Možda nam i vremenski uslovi nisu išli na ruku, Ranko je bio ubeđen da je ribolov ipak moguć, ali ne sa površinskim mušicama, već na nimfe i strimere.
U Travniku nas je čekao Nazif Fetahović Suzi, živa legenda bosansko-hercegovačkog ribolova, poznat u svim zemljama bivše Jugoslavije, kako po svom ribolovnom umijeću, tako i po specifičnom smislu za humor, koji nam je tako dobro došao tog hladnog majskog popodneva. Dan ranije u goste su mu došli Ivan i Neša, mladi mušičari iz Srbije, kojima je ovo bio prvi susret sa bosanskim vodama. Ekipu je kompletirao prekaljeni zenički mušičar Bruno Lozančić, čovek do te mere posvećen umetnosti mušičarenja, da se, kako nam reče, i ne seća da je u Bosni bio nekakav rat.
Usled obilnih padavina, Lašva je bila mutnjikava, pomalo i snežna, a nedavne poplave su osim riba, odnele i veliku količinu prirodne hrane pastrmke. Zato i ne čudi što je izostalo ronjenje vodenih insekata, pa se sva aktivnost ribe odvijala na dnu.
Takvi uslovi na vodi opredelili su i tehniku mušičarenja. Prepodne Ivan je imao dosta pastrmki na strimere, a poslepodne riba je bolje primala nimfe, a naročito kreaciju «Princ». Raduje što su većinom lovljene autohtone potočne pastrmke, za razliku od prethodnih godina, kada je dominirala kalifornijska pastrmka. Poplave su ipak odnijele previše ribe iz revira, što će se morati nadoknaditi vandrednim poribljavanjem. Velike vode su odnele i znatnu količinu raznog nanosa, usled čega su oplićali virovi iznad kaskada, što znači da će Udruženje sportskih ribolovaca iz Travnika imati mnogo posla da se revir dovede u upotrebljivo stanje, pre samog poribljavanja.
Pauzu za ručak smo iskoristili da obiđemo ovaj grad-muzej i upoznamo se sa njegovom istorijom i lepotama. Za nas, koji ranije nismo imali priliku da boravimo u ovom čudesnom gradu, sve je delovalo nekako bajkovito, gotovo nestvarno lepo. Impresionirala nas je ta mešavina raznih kultura na malom prostoru.
U samom centru smenjivale su se zgrade u najboljem maniru austrijske secesije sa drevnim džamijama i stambenim kućama u orijentalnom stilu. Iznad grada dominira stara turska utvrda, ispod koje se uz zaglušujuću buku strmoglavljuje potok Hendek, u svom spektakularnom putu ka Lašvi. Već tridesetak metara dalje, ka izlazu iz Travnika, nailazi se na drugo, još lepše vrelo – čuvenu «Plavu vodu». Upravo tu, kraj Plave vode, vekovima su travnički begovi i zanatlije ispijali svoje prve jutarnje kafe, a u teškim vremenima većali o tome šta im je činiti.
Danas je to omiljeno izletište svih Travničana i nezaobilazna destinacija za sve turiste, koji i danas masovno posećuju ovaj živopisni grad.
Vekovima je Travnik bio centar Otomanske imperije za ovaj deo Balkana, što je ostavilo neizbrisive tragove u arhitekturi, običajima i naravi travničana, koji su vrlo gordi i ponosni na svoje tradicije. Travnik je i rodno mesto našeg velikog književnika Ive Andrića, čija rodna kuća i danas predstavlja mesto hodočašća za sve poštovaoce ovog velikana svetske književnosti.
Nakon obilaska Travnika i uživanja u čuvenom travničkom ćevapu, opet smo se vratili Lašvi. Svi su imali dosta akcija, ali mušičarski ugođaj nije bio potpun, jer je izostala svaka aktivnost ribe na površini, a bez lova na suvu mušicu nema ni istinkog mušičarenja.
Suzi i Bruno su obećali da će nam javiti početak površinske aktivnosti ribe, što će biti prilika da se ponovo sretnemo u ovom lepom gradu i družimo uz ribarske razgovore, bez početka i kraja.
April, 2004. godine
RANKO TRAVAR
